Optimalan rok setve kukuruza je uvek pitanje svake proizvodne sezone, iz prostog razloga jer su klimatski uslovi u toku vegetacije koja dolazi potpuna nepoznanica. Naučno je utvrđeno da je minimalna temperatura za klijanje, rast i razvoj semena kukuruza od 8 do 10 stepeni Celzijusa, kao što je većini proizvođača i poznato. Zato se i kaže da setvu kukuruza treba otpočeti kada se sloj zemljišta u dubini od 10 cm ugreje na navedenu temperaturu, što je u našim uslovima obično u prvoj polovini aprila.
No, svi znamo da se kukuruz može sejati i ranije i kasnije od navedenog roka i da postignut prinos često u dobroj meri zavisi od dobro „pogođenog“ roka setve.
Pravilno određivanje roka setve
U cilju pravilnog određivanja otpimalnog roka setve se postavljaju određeni poljski i laboratorijski ogledi sa različitim hibridima kukuruza i različitim nivoima kvaliteta i osobina semena (krupnoća, tvrdoća, starost i drugo).
Na osnovu naših višegodišnjih poljskih ogleda, sa rokovima setve počevši od polovine marta pa do polovine maja, možemo slobodno da zaključimo da su raniji rokovi setve, početak i sredina aprila, u većini godina bili najprinosniji, što posebno dolazi do izražaja u godinama sa sušnim letnjim periodom. Ovo se naravno odnosi na seme normalnih, zakonski propisanih normi kvaliteta.
Ovakve rezultate i zaključak naših ogleda u potpunosti podupiru i rezultati naših laboratorijskih ogleda i istih ogleda drugih istraživača i semenskih kuća. Razlog za ovakav zaključak leži pre svega u tome da biljke kukuruza posejane u prvim rokovima setve uglavnom završe svoju fazu cvetanja (metlanje i svilanje biljke kukuruza) pre početka visokih letnjih temperatura i sušnog perioda u julu mesecu. Ovo naravno zavisi i od dužine vegetacije svakog hibrida. Ovo je bitno jer kukuruz ima najveće potrebe za vodom u periodu 10 do 15 dana pre i posle cvetanja i tada najteže podnosi visoke temperature i sušne uslove.
Ukoliko biljke kukuruza prođu ovu fazu cvetanja do kraja juna ili prvih dana jula, kada su temperature vazduha još uvek ne tako visoke i kada imamo dovoljno rezervi vode u zemljištu, onda su dosta dobre šanse da moguće visoke temperature i sušni period, koji obično nastupa u julu i avgustu, neće toliko oštetiti formirani potencijal za prinos zrna i da će usevi biti u mogućnosti da „iznesu“ dobar rod.
Inače, potencijal za prinos kod kukuruza se formira u fazama od 6 do 12 lista kada se diferencira i određuje dužina klipa, broj redova zrna, broj zrna u redu i veličina zrna. Za dobar prinos zrna takođe je važno i u kojim spoljašnjim uslovima i u kojoj „kondiciji“ usev kukuruza prolazi kroz ove faze razvoja. Sve faze razvoja nakon ove su samo ispunjavanje formiranog potencijala za prinos u većoj ili manjoj meri, što zavisi od uslova uspevanja, primenjene agrotehnike i genetskog potencijala useva.
3 razloga zašto nisu dobri preterano rani rokovi setve
Preterano rani rokovi setve takođe nisu dobri iz nekoliko razloga.
Prvo, ako je temperatura setvenog sloja ispod 8 stepeni Celzijusa, imaćemo veoma dug i spor period nicanja useva, koji može rezultirati propadanjem dela semena i lošijim sklopom od planiranog. U ovakvim hladnim i često vlažnim uslovima, seme i mladi klijanci su veoma podložni raznim biljnim bolestima, posebno pri dubljim setvama.
Drugi negativan razlog je moguće oštećenje useva kukuruza od mrazeva. Ovde treba posebno istaći da biljka kukuruza sve do faze 6 lista vegetacionu kupu rasta drži ispod zemlje, te ako dođe do pojave nadzemnih mrazeva, oni će oštetiti samo nadzemni deo biljke, ali će se biljka ponovo regenerisati iz vegetacione kupe i dati normalan usev. Naravno, ovakav usev će kasniti u svom daljem razvoju i može doći u fazu cvetanja baš u vreme najvećih letnjih temperatura i izražene zemljišne i vazdušne suše.
I treći razlog je da, iako sve prođe dobro u početnim fazama razvoja biljaka, one baš u fazi 6 listova, kada počinje formiranje klipa i metlice, mogu ući u hladan period koji će ometati normalno diferenciranje klipa i tako već na samom početku oštetiti potencijal za prinos.
Nije zgore ni pomenuti da rano posejani usevi mogu doći u pogodne faze za tretman herbicidima od korova u hladnom periodu, kada se takav tretman ne preporučuje ili mu je slaba efikasnost, pa da nakon prolaska hladnog perioda ili korovi ili usev kukuruza prerastu faze pogodne za uspešan tretman.
Iz svega iznetog vidimo da nije dobro ni prerano ni prekasno sejati, nego da to bude u do sada utvrđenim optimalnim rokovima setve, koji su u prvoj polovini aprila. No, sa obzirom na veoma promenljive vremenske uslove i izražene ekstreme, i ovome treba voditi računa i setvu najbolje započeti kada se setveni sloj zemljišta ugreje na 8 do 10 stepeni Celzijusa, što se lako proveri svakim toplomerom, vodeći računa o vremenskoj progonozi za naredni period.
Veoma je važan kvalitet semena
Za uspešnu setvu i nicanje useva, kao i neutralizaciju nepovoljnih vremenskih uslova u vreme setve i nicanja, veoma je važan kvalitet semena koje sejemo. Kada kažemo kvalitet semena ne mislimo na njegovu starost ili krupnoću, jer to ne utiče na kvalitet semena niti određuje uspešnost nicanja i daljeg razvoja biljaka, na šta, na žalost, mnogi proizvođači obraćaju puno pažnje bez razloga.
Kada kažemo kvalitet semena mislimo na njegovu ujednačenost, zdravstveno stanje, čistoću i dva najvažnija parametra, klijavost i energija klijanja. To su parametri koji, pored vremenskih uslova i kvalieta predsetvene pripreme i setve, određuju uspešnost klijanja, nicanja i daljeg razvoja biljke. U hladnim i nepovoljnim uslovima za klijanje i nicanje posebno je važna energija klijanja.
Mi u AS Hibridima možemo sa ponosom da istaknemo da su naši interni standardi kvaliteta semena daleko iznad zakonski propisanih, a sve u cilju pružanja što bolje usluge i proizvoda našim proizvođačima.
Zakonski minimum za klijavost u našoj zemlji je 90%, a energija klijanja nije ni zakonski propisana norma, kao ni u svim ostalim državama Evrope. Naš interni standard je minimalna kljiavost od 93% i energija klijanja od 90%, i samo seme koje ispunjava ove norme kvaliteta se isporučuje na tržište.
